U samoj našoj prirodi jeste da budemo radoznali, da istražujemo i ispitujemo svoje granice. Nekada i pređemo te granice, nekad postignemo i više nego što smo mogli zamisliti, nekada manje od očekivanog, opet sve je to kako treba da bude. Kako nam je život postao izazovniji u gradu nego na selu i samo okruženje ljudima veće, počeli smo da se udaljavamo od prirode. Nekako smo je napustili lako, a sada se svim silama trudimo da joj se vratimo. Boravak u prirodi je neophodan i za psihički i za fizički razvoj. Dok boravimo u prirodi i zelenilu, bolje pamtimo i kreativniji smo u svom poslu.
Priroda
Priroda je mesto gde se osećam dobro! Opet ne mogu da zamislim život bez asfalta. A opet me ta priroda mami i sve joj češće odlazim. Kako sam shvatila svoju potrebu za prirodom?! Kad god sam htela da uvedem neke novine u svom radu, nisu mi dolazile ideje. Sedela sam u fotelji, fokusirala sam se da dobijem novu ideju, onda bih ustala da vidim da li ima neka nova poruka na viberu, pa proveravala mail, do te mere sam išla da sam svakih pet minuta ustajala i gledala da li je pristiglo nešto novo, a od novih ideja mi se nije javljalo ništa. Onda sam počela da pravim šetnje uz reku, da se šetam Kalemegdanom, da gledam u daljinu i da se opuštam. Vraćala sam se kući nasmejana i sa nekom posebnom energijom, a nisam ništa posebno radila. U tim svojim dugim šetnjama dobijala sam nove ideje, koje sam počela da primenjujem u poslu. Dok sam se šetala čula sam i slučajne razgovore prolaznika, njihove probleme ili sam ugledala neke reklame ili naslove- sve je to doprinelo da se u meni rodi neka ideja. Kao što sam rekla ništa nisam radila, sve se odvijalo samo od sebe! To je ta priroda, ona sama dozira šta nam je potrebno.
Znanje
Uvek sam bila željna znanja. Svoje profesore sam mnogo cenila i bila im zahvalna što su mi prenosili znanje i što su me zainteresovali da otkrivam. To sam pokušala da prenesem i u svom radu, da nekom dam ideju, prenesem znanje, a onda da svako sam istražuje. Neverovatno je koliko nam učenje jezika daje mogućnost da se povežemo sa jednim narodom i njihovom kulturom, da uđemo u suštinu jezika, i da onda dok ga učimo razvijamo i um. Dok smo bili deca razvijali smo dušu, učili smo iz prirode, ispitivali dokle možemo ići, kako živca roditelja tako i tlo pod kojim hodamo. Kako smo krenuli u prvi razred tog momenta smo prestali da razvijamo dušu i da na nju mislimo. Počeli smo da razvijamo samo svoj um. Učenjem stranog jezika razvijamo svoj um, ali se ne udaljavamo od sebe, od prirode, naprotiv poznavajući još neki jezik lakše komuniciramo sa drugim ljudima, lakše shvatamo drugi narod i njihove potrebe. Naša kultura je jedna, ali kada se pomešamo sa kulturama drugog naroda dobijamo nove vidike.
Učenje i priroda
Ne treba mnogo maštati niti se porediti sa tim da je nekada bilo lakše. Možda i jeste bilo lakše, ali smo imali isplaniran život, danas imamo velike mogućnosti pa time i slobodu. Da nam je potrebna priroda to je sigurno! Ono što ja radim, jeste da svaki slobodan momenat provodim napolju; čak mogu da radim i dok sam u dvorištu pa da me Sunce obasjava. Svojim đacima isto prenosim te utiske. Ja njima šaljem fotografije sa mojim pogledom, oni meni sa svojim- najčešće je to kompijuter. Ne volim kada mi neko kaže: „Može to drugačije, uvek imamo izbor“. Nekad u datom momentu nemamo, ali možemo sebi sigurna sam da napravimo lep ambijent i dok radimo i dok učimo.
Danas živimo brzo- imamo osećaj da nam dan kratko traje. Zamislimo rezultat svog rada i plan, ali nekada nam dan izmakne i ne uspemo ono što smo zamislili. Otuda mi se i javila ideja da sa svojim učenicima da organizujem vikend „Nemački u prirodi“. Intezivno možemo učiti i preći gradivo, koje je predviđeno za mesec dana, a u slobodno vreme se opuštati u prirodi i družiti se sa ljudima koji imaju iste ideje!
