Predavač ili profesor stranog jezika dok Vas uči preuzima ulogu roditelja. Kako su Vas roditelji vodili krož život i odlučivali šta bi bilo najbolje za Vas, iako je to možda bilo pogrešno, moralo je da prođe vreme da se pokaže šta je dobro. Nekada je i prvo dete u kući prošlo dobro, sve je zavisilo od roditelja!
Tako je i sa profesorima, nekada se učimo na prvoj generaciji. A nekada je prva generacija najuspešnija. Jer kada smo nesigurni i bez samopouzdanja pazimo da ne pogrešimo! Meni je bilo interesantno kada sam počela da predajem. To su bili prvi časovi za vreme studija, radila sam za džeparac i predavala sam deci. Držali smo se školskog gradiva i radili pripreme za kontrolni. Iako su rezultati bili dobri, to ne znači da sam bila zadovoljna izgledom nastave. Onda sam se vraćala u ono doba kada sam se ja mučila sa nemačkim, a jesam! Moj će Vam profesor kod koga sam diplomirala reći kako je bio siguran da ću prekinuti studije, zbog nedostatka znanja. Eto on me nije poznavao niti verovao u mene, ja sam ipak mnogo uporna, vredna i disciplinovana osoba. Kako znam brzo da sagledam situaciju, detektujem problem, shvatila sam da moram da se preselim u Minhen i da tamo učim. Svakako ko živi na nemačkom govornom područiju brže uči jer je u toj sredini, ali strani jezek isto može da se uči u domaćoj sredini.
Sama sam stroga prema sebi, onda isto tako i prema svojim đacima, ali stroga sa ljubaznom blagonaklonjenosti. Sada predajem 15 godina, mogu reći veliko iskustvo, a opet se i dalje pripremam za nastavu, istražujem novu literaturu, otkrivam nove filmove i serije. Trudim se da saznam šta polaznike muči kada je u pitanju nemački jezik. Profesor mora biti svestan da je pažnja polaznika manja, zbog celokupnog stila života, da se način učenja od pre deste godina razlikuje. I dalje sam nekako staromodan i običan profesor, ali ubacujem nove metode, kako bih napravila interesantan i uspešan čas. Citiraću svog prijatelja Dragana: „Kao i na svakom mestu, sve zavisi od režije tj. predavača. Ako je predavač dobar, tema skoro da nije važna i obrnuto, ako je predavač loš, tema može da bude i suština života, neće vredeti.“
Mislim da kada birate svog profesora, bez obzira da li je star ili mlad, birate stomakom, ako Vam prvi susret bude dobar sa njim, onda je to to i posao može da bude uspešan. Kada sam birala sa kim ću da sarađujem, birala sam dušom, bez obzira što su mi mnogi govorili „On ti je ekspert u toj struci!“ ili „Taj zna sve!“ nisam slušala. Jer smatram ako me neko nešto uči, ja mu u potpunosti verujem i sa njim provodim to vreme, hoću da posle tog časa znam zašto sam uložila to vreme i šta sam naučila. Često mi kažu klijenti da im je rad sa mnom kao psihoterapija, ja isto to mogu reći za njih! Mi dok učimo provodimo i vreme zajedno i posle časa ćemo pričati o svemu, o izazovima, ličnim iskustvima, padovima i usponima.
Dok sam predavala u gimnaziji, to je bio najveći izazov za mene, jer sam naučila biti staložena, strpljiva i puna razumevanja. I zato kažem ko je jednom predavao tinejdžerima može predavati bilo kojoj starosnoj grupi! Možda bih rekla da su baš ti profesori puni empatije!
Najviše sam cenila i volela svoje profesore koji su bili srećni da daju svoje znanje. Jer kada dajemo, i osvestimo taj osećaj, i prenosimo svoje znanje to je toliko moćno da Vas pokreće dalje!